Autor: Dr Kristel Klaassen Ljubičić, molekularni biolog i naučni saradnik na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerzitet u Beogradu


Fotografija preuzeta sa: https://bit.ly/3a6zgYB

Iako je za većinu pacijenata obolelih od Covid-19 pokazano da se bolest razreši u roku od dve do četiri nedelje, kao i da kod najvećeg broja pacijenata dođe do potpunog ozdravljenja i povlačenja svih simptoma, kod određenog procenta obolelih simptomi perzistiraju nedeljama, pa čak i mesecima kasnije, iako više nije moguće detektovati prisustvo virusa u organizmu PCR testom. Širom sveta se pojavljuju novi slučajevi dugotrajne bolesti nakon infekcije koronavirusom, koja se ponekad naziva i “dugi kovid” (“Long Covid” ili “Long Haul Covid”).

Ovo oboljenje češće pogađa žene nego muškarce, ali može da pogodi sve, čak i one pacijente koji su inicijalnu infekciju koronavirusom preboleli bez ozbiljnijih tegoba, ili čak bili asimptomatski. Pokazano je da je čak moguće da se radi ne samo o jednom jedinstvenom sindromu, već o četiri različita sindroma koji uključuju trajno oštećenje pluća i srca, sindrom post-intenzivne nege i post-viralnog umora, kao i dugotrajni kovid sindrom. Dalje, na spisak simptoma koji se mogu ispoljiti u okviru ovog oboljenja se svakog dana dodaju novi, pri čemu kod nekih pacijenata ovi „dugotrajni“ simptomi uopšte ne moraju da budu isti kao simptomi koje su ispoljavali kada su se tek zarazili koronavirusom. Lista simptoma je duga, nekonzistentna, i među najčešćim uključuje sledeće: kašalj, iscrpljenost, bolove u celom telu a posebno u zglobovima, kratak dah, gubitak čula mirisa i ukusa (čak iako se ovi simptomi ne javljaju neposredno po početku infekcije), glavobolja, nesanica, depresija, anksioznost kao i „mentalna magla“ (brain fog). Mentalna magla, koja uključuje konfuziju, probleme sa pamćenjem i koncentracijom je jedan od simptoma koji najviše zbunjuje lekare, jer pojedini pacijenti izjavljuju kako ne mogu da se skoncentrišu dovoljno da gledaju televiziju, a kamoli da se bave nekim zahtevnijim mentalnim radnjama. Osim toga, nekoliko simptoma udruženih oko neuroloških smetnji veoma podsećaju na jedno drugo oboljenje – mijalgični encefalomijelitis/sindrom hroničnog umora. Ovo devastirajuće oboljenje, koje je, paradoksalno, tek u proteklim decenijama priznato kao stvarna bolest, baš kao i „dugi kovid“ uzrok ima u virusnoj infekciji.

Uzevši sve ovo u obzir, nije najjasnije ni da li osobe koje iskazuju slične simptome zaista boluju od istog fenomena. Mnogi naučnici i lekari su oprezni kod pripisivanja svih prijavljenih problema jednoj dijagnozi. Neke studije su odabrale naziv „živeti sa Covid-19“ dok se ne pronađu dokazi koji bi podržavali jednu ili više specifično definisanih dijagnoza. Međutim, nepostojanje samo jedne dijagnostičke kategorije ni u kom slučaju ne umanjuje veoma stvaran i često izuzetno ozbiljan efekat koji fenomen „živeti sa Covid-19“ ima na živote ljudi koji su nažalost pogođeni. Lečenje i adekvatna podrška su sada neophodni, tako da se stručnjaci širom sveta okupljaju u rešenju ovog problema, dok se oformljuju i grupe pacijenata koje, kroz deljenje proživljenih iskustava pokušavaju da olakšaju život novim članovima.

Šta uzrokuje „dugi covid“?

Za sada ima mnogo ideja, ali ne i definitivnih odgovora. Jedna od teorija je, da iako je virus najvećim delom uklonjen iz organizma, ipak se zadržava u nekim malim „džepovima“, što bi objasnilo npr. dugotrajan gubitak čula mirisa. Dalje, čak iako je virus u potpunosti nestao iz organizma, očigledno ostavlja neposredne posledice. Koronavirus direktno inficira veći broj različitih tipova ćelija u organizmu, pa tako infekcija može dovesti i do promena u funkcionisanju različitih organa, gde je najočigledniji primer kompromitovana funkcija pluća usled ožiljaka nastalih infekcijom. Ovaj problem je uočen i nakon infekcija sa virusima SARS i MERS, koji takođe pripadaju koronavirusima. Međutim, problematika „dugog kovida“ je komplikovanija jer uključuje i poremećaj u odgovoru imunskog sistema na samu infekciju. Koronavirus, osim svoje razorne uloge u organizmu tokom same infekcije, predstavlja i okidač za prekomerni imunski odgovor, koji dalje narušava stanje organizma. Jedna od pretpostavki je da se imunski sistem ne vraća u normalu nakon infekcije. Nedavna studija naučnika sa Univerziteta Jejl je otkrila da pacijenti sa Covid-19 imaju visok nivo antitela koja su zapravo uperena protiv njih samih – ova autoantitela su blokirala antivirusnu odbranu organizma. Njihove mete su bile kako same imunske ćelije, tako i korisni imunski modulatori koji se bore protiv patogena (citokini, hemokini, komponente sistema komplementa). Osim toga, ova autoantitela su bila uperena i protiv različitih tkiva kao što su mozak, krvni sudovi, jetra i gastrointestinalni trakt. Smatra se da efekat ovih antitela može da traje znatno duže nego sama infekcija, a njihovi napadi na organizam još duže, što ometa normalan oporavak pacijenta.

U toku su opsežne studije koje bi mogle da pomognu lekarima da otkriju zbog čega različiti simptomi pogađaju pacijente sa „dugim kovidom“. Naučna zajednica se, zajedno sa udruženjima pacijenata, trudi da bolje razume ovaj fenomen, a jedan od ciljeva istraživanja je svakako i pronalazak adekvatnog leka za ovu bolest. Do tada, osobe koje na sreću još uvek nisu inficirane koronavirusom, mogu da se zaštite vakcinacijom koja se uspešno sprovodi u velikom broju zemalja.


Izvori:

[1] https://bit.ly/2Nz21FP

[2] https://bit.ly/3a3ivgZ

[3] https://bit.ly/2MuwqV9

[4] https://www.bbc.com/news/health-54296223

[5] https://www.medrxiv.org/content/10.1101/2020.12.10.20247205v3