Projekat sprovodi tim istraživača sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu i Instituta za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu.

Nikola Kotur

Na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo istražuje farmakogenetiku i personalizovanu medicinu u cilju poboljšanja lečenja dečje leukemije. Deo njegove doktorske disertacije obuhvatio je ispitivanje genetike metaboličkog puta folne kiseline (vitamin B9) i njegovu povezanost sa odgovorom na lek metotreksat koji dobijaju deca obolela od akutne limfoblastne leukemije. Od kada je počela pandemija, zainteresovao se za personalizovani pristup ishrani u borbi protiv COVID-19. Poslednjih nekoliko meseci otkriva prirodu Srbije i šume oko Beograda tražeći pečurke.

Biljana Stanković

Istražuje biološke mehanizme nastanka hroničnih inflamatornih bolesti creva kod ljudi i kakvu ulogu ima genetika u tom procesu. Takođe se bavi ispitivanjem kako zapis u našim genima diktira odgovor na lek ili hranu koju unosimo i kako se ovo znanje može iskoristiti u individualizaciji lečenja i prevenciji bolesti. Svojim znanjem na polju biomedicine, genetike i bioinformatike daje doprinos rešavanju problema trenutne pandemije COVID-19 i sa nestrpljenjem čeka da se slobodno sastane sa gomilom prijatelja i sa njima ode na veliki koncert.

Kristel Klaassen Ljubičić

Kristel Klaassen Ljubičić izučava molekularnu osnovu retkih metaboličkih bolesti i personalizovanu terapiju koja bi bila prilagođena svakom pacijentu, a posebno je zanima kojom hranom možemo da „izlečimo“ greške u našoj DNK. Njena doktorska disertacija je za temu imala fenilketonuriju, prvu retku metaboličku bolest koja se uspešno leči specijalnom niskoproteinskom dijetom, što omogućava pacijentima da izbegnu zaostajanje u razvoju. U slobodno vreme stvara čokoladne čarolije u svom Mafinarijumu, a omiljena izreka joj je „kapkejksi su mafini koji su verovali u čuda“.

Anita Skakić

Doktorske studije je završila 2019. godine na Biološkom fakultetu u Beogradu istraživajući molekularnu osnovu retkih bolesti poremećaja metabolizma ugljenih hidrata (glikogenoze). Njena trenutna istraživanja se i dalje odnose na tu oblast, ali se pored toga fokusirala i na optimizaciju metoda za detekciju varijanti u genima odgovornim za razvoj preko 10 različitih retkih bolesti, koje su postavile osnovu za molekularnu dijagnostiku ovih oboljenja u zemlji. Takođe, deo svog istraživanja je posvetila razumevanju genetičkih varijanti koje dovode do razvoja gojaznosti u cilju uvođenja nutrigenetičkog testa za poboljšanje kvaliteta života pojedinca i prevenciju oboljenja udruženih sa gojaznošću. Poseduje višegodišnje iskustvo u popularizaciji nauke kroz učešće na projektima „Noć istraživača“ i „Mala škola DNKlogije“. U slobodno vreme uživa u dugim šetnjama sa svojim psom, meditaciji i čitanju knjiga.

Milica Zeković

Doktorske akademske studije na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu završila je 2018.godine.  Fokus njenog istraživačkog interesovanja usmeren je ka personalizovanoj ishrani, oblasti javnog zdravlja i proučavanju uloge ishrane u promociji i održavanju zdravlja, prevenciji bolesti, kao i očuvanju i unapređenju sveobuhvatnog kvaliteta života. U okviru ispitivanja kvaliteta ishrane, nutritivnog statusa i uticaja pojedinih komponenata hrane na zdravstvene indikatore, značajan deo njenog naučnog angažmana odnosi se na razvoj i unapređenje istraživačke infrastrukture u oblasti nutrtivne epidemiologije za teritoriju Centralne i Istočne Evrope. Inspirišu je putovanja i knjige, opušta sport, svira klavir i čembalo i srećnom je čine porodica i prijatelji.

Vladimir Gašić

Osnovne studije završio je na Medicinskom fakultetu u Beogradu, 2015. godine. Zatim je doktorirao na Biološkom fakultetu, Univerziteta u Beogradu, 2019. godine, baveći se uticajem različitih gena na odgovor na lekove koji se koriste u terapiji dečije leukemije. Trenutno je na master studijama iz bioinformatike na Računarskom fakultetu u Beogradu. U daljem radu, interesuje ga poboljšanje lečenja i prevencija bolesti i neželjenih efekata lekova kod ljudi. Smatra da je jedan od zadataka svakog ljudskog bića da smanji ili ukloni patnju drugih živih bića što ga je inspirisalo da odabere svoj životni poziv. U slobodno vreme čita naučnu fantastiku, gleda japanske animirane serije, piše kratke i duge forme proze, igra video igre i prati aktuelnosti u svemirskim istraživanjima.