Autor: dr Kristel Klaassen Ljubičić, molekularni biolog


Poslednji podaci ukazuju da se nova varijanta COVID-19, uzorokvana novim, britanskim sojem koronavirusa, proširila u preko 70 zemalja sveta, pri čemu je nažalost zabeležena i u Srbiji. Nova varijanta nazvana B.1.1.7 pojavila se krajem septembra prošle godine u Velikoj Britaniji, i odlikuje je znatno veća mogućnost širenja u poređenju sa izvornim sojem. Ovu novu varijantu karakteriše pojava neobično velikog broja novih mutacija, što za sobom povlači mnoge nedoumice infektologa širom sveta, gde je na prvom mestu svakako pitanje – da li će nas postojeće vakcine zaštititi i od ovog soja, ali i od drugih sojeva koji bi mogli da nastanu u budućnosti? 

U međuvremenu, ne tako dobre vesti stižu i sa drugih krajeva sveta – u Južnoj Africi se pojavila nova varijanta COVID-19 nazvana 1.351, koja je prvi put detektovana početkom oktobra prošle godine. Iako je po svoj prilici nastala nezavisno od britanske, južnoafričku varijantu karakteriše i prisustvo nekih mutacija proteina šiljka („spike“ protein) koje ima i B.1.1.7 varijanta, kao što je N501Y mutacija, koja omogućava bolje vezivanje proteina šiljka virusa za ACE2 receptor domaćina. Za razliku od britanske varijante, južnoafričkoj nedostaje delecija na pozicijama 69/70, ali su prisutne nove mutacije K417N i E484K, koje takođe dovode do povećane mogućnosti širenja.  Osim toga, pokazano je da prisustvo ovih mutacija utiče na sposobnost monoklonskih antitela da neutralizuju virus, a ima i naznaka da smanjuju mogućnost seruma konvalescenata da se bori protiv virusa.

U januaru ove godine se pojavila varijanta nazvana P.1, prvi put detektovana kod četiri putnika iz Brazila, koji su putovali u Japan. Ova brazilska varijanta, za koju se smatra da je nastala od B.1.1.28 varijante, se takođe odlikuje prisustvom K417T, E484K i N501Y mutacija u proteinu šiljka, ali ima i neke dodatne mutacije koje bi mogle da utiču na prepoznavanje od strane monoklonskih antitela koja se koriste u terapiji COVID-19.

peuzeto sa https://bit.ly/3aP5sjK

Da li nas vakcine štite od novih sojeva koronavirusa?

Biotehnološka kompanija Moderna koja proizvodi vakcinu baziranu na RNK je krajem januara objavila da ova vakcina pokazuje efikasnost i protiv novih sojeva koronavirusa. U istraživanjima je korišćen serum osoba koje su primile ovu vakcinu, pri čemu je pokazano da ovakav serum i dalje ima sposobnost da neutrališe sve do sada prijavljene nove varijante, uključujući i B.1.1.7 i B.1.351. U slučaju B.1.1.7 varijante, studija nije pokazala značajne razlike u odnosu na izvorne varijante virusa (prema kojima je i proizvedena vakcina). Međutim, za B.1.351 varijantu je pokazano značajno smanjenje od čak šest puta u sposobnosti neutralizacije u poređenju sa izvornom varijantom virusa. Ono što je ohrabrujuće je da čak i u slučaju ove varijante, nivoi neutralizujućih titara anntitela ostaju iznad nivoa neophodnog za adekvatnu zaštitu osobe koja primi ovu vakcinu. Slična studija koja je ispitivala samo britansku varijantu je pokazala da i serumi osoba koje su primile Pfizer-BioNTech vakcinu zadržavaju neutralizujući efekat protiv B.1.1.7 varijante. Dalje, vakcina razvijena od strane kompanije AstraZeneca i Univerziteta Oksford se takođe pokazala skoro jednako efektivnom protiv B.1.1.7 varijante u poređenju sa izvornom varijantom virusa, međutim, efekat je znatno slabiji u slučaju i B.1.351. varijante. Zbog toga je Južnoafrička Republika obustavila primenu vakcine konzorcijuma Oksford/AstraZeneca. Studija koja je ispitivala kako će se pristup koji koristi tehnologiju inaktivirane vakcine izboriti sa novim varijantama, daje obećavajuće rezultate: vakcina proizvedena od strane Kineske nacionalne farmaceutske grupe Sinopharm je efikasna i protiv B.1.351. varijante. Valja napomenuti da su sve pobrojane studije obuhvatile relativno mali broj uzoraka, kao i da su studije koje će obuhvatiti veći broj uzoraka u toku, što će nam dati znatno preciznije podatke u bliskoj budućnosti.

Najnovija istraživanja ukazuju da je upravo E484K mutacija, prisutna u južnoafričkom i brazilskom soju, najzaslužnija za smanjenu sposobnost prepoznavanja od strane antitela koja su stvorena protiv izvornog soja virusa. Međutim, čak i prisustvo ove mutacije (ili novih mutacija koje bi mogle nastati u budućnosti) ne znači da će postojećim vakcinama biti u potpunosti ukinuta učinkovitost, već da će u interakciji sa nekim novim sojem virusa imati u određenoj meri umanjen efekat dejstva. Kada se posmatra sposobnost novih varijanti virusa da izbegnu imunitet, bilo da je on nastao imunizacijom kroz vakcinaciju, ili kao prirodan odgovor organizma na već preležanu infekciju, treba da imamo u vidu da se u oba slučaja u organizmu pojavljuje „poliklonski“ odgovor, koji je uperen na nekoliko različitih delova proteina šiljka. Tako da bi virus morao da akumulira znatno više mutacija u proteinu šiljka kako bi uspešno „pobegao“ imunitetu domaćina, bilo da je on indukovan vakcinama ili preležanom infekcijom. Vakcina kompanije Sinopharm sadrži kompletan umrtvljeni virus, te je imunski odgovor stimulisan da prepozna kompletan proteinski repertoar virusa. Zbog toga se smatra da ova vakcina manje osetljiva na mutacije virusa, koje se pretežno akumuliraju u genu za protein šiljka.

Izvori:

[1] https://bit.ly/3qbJduO

[2] https://science.sciencemag.org/content/371/6527/329

[3] https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2021.01.25.427948v1

[4] https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2021.01.18.426984v1

[5] https://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=3779160

[6] https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2021.02.01.429069v1.full.pdf