Autori: dr Milica Zeković, farmaceut
dr Vladimir Gašić, doktor medicine
dr Nikola Kotur, molekularni biolog


U našoj zemlji je moguće izraziti interesovanje za vakcine 5 proizvođača. Ove vakcine se zasnivaju na tehnologiji informacione RNK (Pfizer/BioNTech i Moderna), adenovirusnih vektora (Oksford/AstraZeneca i Sputnjik V), kao i hemijski inaktivisanog virusa (Sinofarm). Svih pet vakcina su pokazale zadovoljavajuću efikasnost u zaštiti od razvoja simptomatske bolesti. Takođe, u (gotovo) 100% slučajeva ove vakcine štite od teže bolesti. Međutim, za neke od nabrojanih vakcina još uvek se čeka na objavljivanje kompletnih rezultata treće faze kliničkih ispitivanja.

U nastavku teksta sledi opis ovih pet vakcina.

Pfizer/BioNTech i Moderna vakcine zasnovane na informacionoj RNK

Pfizer/BioNTech vakcina je nastala u saradnji američkog farmaceutskog giganta, kompanije Pfizer, i jedne manje nemačke kompanije BioNTech koja duži niz godina razvija terapeutike na bazi RNK. Vakcina Moderne je razvijena u saradnji ove kompanije i američkog Nacionalnog instituta za zdravlje (NIH).

Obe vakcine koriste najsavremeniju tehnologiju informacione RNK – vakcina sadrži deo genetičkog materijala virusa koji je spakovan u lipidnu (masnu) nanočesticu. U organizmu primaoca se lipidne nanočestice spajaju sa ćelijskim (takođe lipidnim) omotačem, a RNK molekuli se oslobađaju u ćelijsku unutrašnjost. RNK molekul ćelija koristi da proizvodi virusni protein šiljka (spike ili S-protein) (i samo taj!), što je signal za pokretanje imunskog sistema domaćina pošto je ovaj protein stran našem organizmu.

Obe vakcine se primenjuju u dve doze – preporučena vremenska distanca kod Pfizer vakcine iznosi 21 dan, a kod Moderne 28 dana. Pojedinačna doza sadrži 30 mikrograma u slučaju Pfizer, odnosno 100 mikrograma u slučaju Moderna vakcine, što znači da u slučaju Moderne imamo veću dozu i jači stimulus za aktiviranje imunskog odgovora.

Ciljna populaciona grupa Pfizer vakcine su osobe starije od 16 godina, dok je Moderna vakcina odobrena za upotrebu kod starijih od 18 godina. Ove starosne granice su odabrane samo zbog toga što su u kliničkim studijama učestvovali ljudi u ovim starosnim strukturama. Naravno, to ne znači da vakcine nisu sigurne i za mlađe, ali to će se tek ispitati u budućnosti. U okviru kliničkih ispitivanja obe vakcine su pokazale impresivne i gotovo ekvivalentne rezultate po pitanju efikasnosti. Stopa uspešnosti Pfizer vakcine u prevenciji simptomatske infekcije bila je 95% (računato 7 dana posle primene druge doze), a Moderna vakcine 94.1% (računato 14 dana nakon primene druge doze), bez značajnih razlika na nivou protektivnog efekta između starosnih i etničkih grupa.

Najnoviji podaci pokazuju da je Modernina vakcina efikasna i u zaštiti od novih sojeva SARS-CoV-2 virusa. Pretpostavlja se da to važi i za vakcine drugih proizvođača, ali rezultati se još uvek čekaju.

Profil neželjenih efekata kod ovih vakcina je vrlo sličan i obuhvata lokalne (bol /otok na mestu injektiranja) i sistemske manifestacije (slabost, jeza, glavobolja, bolovi u mišićima). Ovi simptomi povezani su sa pokretanjem željenog imunskog odgovora, češće se javljaju kod mlađih odraslih ljudi, i nisu znak neadekvatne bezbednosti vakcina. Ni jedna ni druga vakcina nisu ispitane za primenu kod trudnica i dojilja. Međutim, kod ispitanica za koje je kasnije pokazano da su bile trudne tokom vakcinacije, nisu primećene izraženija neželjena dejstva.

Transport i skladištenje obe vakcine mora se sprovoditi uz poštovanje protokola „hladnog lanca“, u jasno definisanim temperaturnim uslovima: Moderna na temperaturi od -25°C do -15°C (kada se odlede, mogu se čuvati na temperaturi od 2°C do 8°C maksimalno 30 dana), a Pfizer na znatno nižoj temperaturi od -80°C do -60°C (kada se odlede, mogu se čuvati na temperaturi od 2°C do 8°C do 5 dana).

U Izraelu je već oko 2.5 miliona ljudi dobilo Pfizer/BioNTech vakcinu, i po svemu sudeći, ova zemlja će biti prva koja će sprovesti vakcinaciju gotovo celokupnog stanovništva.

RNK vakcine predstavljaju skuplju opciju za zdravstvene sisteme: vakcina Moderne košta oko 33$ po dozi, dok se vakcina Pfizer/BioNTech nabavlja za oko 20$ po dozi.

Pfizer/BioNTech vakcina je dobila punu dozvolu za korišćenje u Saudijskoj Arabiji, Bahreinu i Švajcarskoj. Sjedinjene Države, Kanada, kao i većina evropskih država (uključujući Srbiju) je dalo ograničenu dozvolu za korišćenje ove vakcine.

Vakcina Moderne je ograničeno odobrena u većini evropskih zemalja, Severnoj Americi i Izraelu.

Oksford-AstraZeneca i Gamaleja (Sputnjik V) vakcine zasnovane na adenovirusnim vektorima

Vakcina Oksford-AstraZeneca je razvijena u saradnji Univerziteta Oksford i britansko-švedske kompanije AstraZeneca, dok je ruska vakcina Sputnjik V razvijena od strane državnog Gamaleja istraživačkog centra.

Oksford-AstraZeneca i ruska, Sputnjik V, vakcine koriste tehnologiju adenovirusnih vektora – vakcina se sastoji od adenovirusa koji ne sadrži DNK materijal potreban za umnožavanje. Umesto toga, izmenjeni adenovirus sadrži DNK molekul koji kodira protein šiljka virusa SARS-CoV-2. Kada adenovirus prodre u ćeliju, DNK molekul smešten unutar virusne čestice se ubacuje u jedro ćelije. Ovo rezultuje stvaranju proteina virusa koji aktiviraju reakciju imunskog sistema domaćina.

Vakcina grupe Oksford-AstraZeneca je ispitana za uzraste između 18 i 55 godina, dok se Sputnjik V trenutno ispituje na širokoj populaciji, ali trenutno nepoznate starosne strukture.

Obe vakcine se primenjuju u dve doze. Vakcina AstraZenece sadrži adenovirus šimpanze, dok ruska vakcina koristi 2 različita humana adenovirusa, za svaku dozu po jedan. Primena adenovirusa šimpanze, kao i primena 2 različita humana adenovirusa je izabrana sa ciljem da se predupredi snažan imunski odgovor domaćina na sam adenovirus. Naime, ako imunski sistem brzo neutrališe adenovirus, može doći do smanjene efikasnosti vakcine na SARS-CoV-2.

Vakcina Oksford-AstraZeneca, kada se uzmu podaci različitih protokola primene, ima efikasnost oko 70.4% (računato 14 dana posle druge doze). Sputnjik V vakcina je pokazala značajno veću efikasnost od 91.4% (računato 7 dana posle druge doze), međutim detalji treće faze kliničkih ispitivanja za ovu vakcinu još uvek nisu stavljeni na uvid naučne javnosti.

AstraZeneca je u kliničkim studijama greškom testirala dva različta doziranja. U jednom slučaju primenjene su dve standardne doze vakcine u razmaku od 21 dan. U drugom slučaju, ispitanicima je data jedna niža doza vakcina i jedna standardna doza u razmaku od 21 dan. Prva varijanta je pokazala efikasnost od 62.1%, dok je druga pokazala efikasnost od čak 90%.

Postoje dokazi da vakcina Oksford-AstraZeneca pored toga što štiti od simptomatske i teže bolesti, takođe, u nekoj meri, štiti i od prenosa bolesti sa vakcinisane osobe na zdrave ljude.

U slučaju Sputnjik V vakcine primenjuju se dve standardne doze u razmaku od 21 dan. Trenutno je u toku ispitivanje varijante Sputnik light koja podrazumeva samo jednu primenu, bez revakcinacije. AstraZeneca je takođe najavila nova testiranja: u saradnji sa Gamaleja institutom ispitaće da li kombinacija AstraZeneca i Sputnik V vakcina može obezbediti bolju efikasnost, u odnosu na primenu iste vakcine u dve doze.

Sputnjik V vakcina se transportuje na temperaturi od -18°C, ali se njena “suva” forma može transportovati na temperaturi od 2°C do 8°C. Vakcina AstraZenece je stabilna 6 meseci na temperaturi od 2°C do 8°C. Veća stabilnost vektorskih vakcina (koje sadrže DNK molekule) u odnosu na RNK vakcine posledica je značajne razlike u stabilnosti između ova dva molekula.

Cena za jednu dozu Sputnjik V vakcine na međunarodnom tržištu je oko 10$, dok je vakcina Oksford-AstraZeneca dostupna po mnogo nižoj ceni od oko 4$.

Vakcina Oksford-AstraZeneca je dobila ograničenu dozvolu u Velikoj Britaniji, Mađarskoj, Maroku, nekim zemljama Latinske Amerike, kao i Indiji i Pakistanu.

Vakcina Sputnjik V je najpre dobila ograničenu dozvolu u Rusiji i Argentini, a zatim u drugim zemljama: Paragvaju, Boliviji, Venecueli, Alžiru, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Turkmenistanu, Mađarskoj i Srbiji.

Sinofarmova vakcina zasnovana na umrtvljenom virusu

Sinofarmova vakcina je razvijana u Kini od strane državne kompanije Sinofarm i Pekinškog instituta za biološke proizvode (Beijing Institute of Biological Products).

Vakcina Sinofarma je klasična vakcina zasnovana na hemijski inaktivisanom (umrtvljenom) virusu. Umrtvljeni virus ne izaziva infekciju, ali stimuliše imunski sistem domaćina da formira antitela na same komponente virusa. Imunski sistem susreće se sa kompletnim repertoarom virusnih proteina, za razliku od RNK i vektorskih vakcina gde se stimuliše odgovor samo na jedan protein. Zbog toga se smatra da je efikasnost ove vakcine manje zavisi od mutacija u proteinu šiljka, koje se brzo akumuliraju u novim sojevima virusa.

Sinofarmova vakcina je ispitana za sve uzraste i nema značajne razlike u odgovoru između starosnih grupa. Čak je navedeno da je bezbedna za uzrast između 3 i 17 godina. Jedino je napomenuto da treba kratki vremenski period pratiti decu između 3 i 5 godina, pošto se kod njih imunski sistem još uvek razvija.

Režim doziranja jeste u vidu dve standardne doze u razmaku od 21 ili 28 dana (nema razlike u efikasnosti). Njena efikasnost doseže 79.34% (računato 14 dana od druge doze). Kao i za rusku vakcinu, za vakcinu Sinofarma još uvek nisu objavljeni svi detalji treće faze kliničkih studija.

Jedna od prednosti Sinofarmove vakcine jeste što može da se skladišti u frižideru (od 2°C do 8°C) i, pritom, jeftina je za proizvodnju. Za razliku od RNK i vektorskih vakcina, koje su bazirane na novijim pristupima (posebno u slučaju RNK vakcina), inaktivisane vakcine su u upotrebi već više od jednog veka.

Vakcina je dobila punu dozvolu za korišćenje u Kini, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Bahreinu. Srbija je prva evropska zemlja koja je odobrila primenu ove vakcine.


Izvori:

[1[ https://www.nytimes.com/interactive/2020/science/coronavirus-vaccine-tracker.html

[2] https://bit.ly/3ab4DS8

[3] https://bit.ly/3clxPbD

[4] https://sputnikvaccine.com/about-vaccine/

[5] http://www.xinhuanet.com/english/2021-01/16/c_139671404.htm

[6] https://bit.ly/2M5p8HV

[7] https://www.bioworld.com/articles/501906-chinas-cnbgsinopharm-covid-19-vaccine-is-79-effective