1. Naš organizam se snabdeva ovim vitaminom kroz ishranu i izlaganjem Sunčevim zracima.

Vitamin D poznat je i kao vitamin Sunca, jer naš oganizam proizvodi vitamin D kada je koža izložena Suncu. Mnogim ljudima je potrebno oko 13 minuta boravka na Suncu tri puta nedeljno da bi njihova tela napravila odgovarajuće količine vitamina D. Međutim, u zimskim mesecima ili nanošenjem kreme za sunčanje (što bi trebalo!), koža proizvodi manje vitamina D. Pored toga, etničke grupe sa tamnijom kožom, kao i starije osobe proizvode manje količine ovog vitamina. Srećom, vitamin D možemo dobiti i iz hrane. Jedan od najboljih izvora je masna riba, uključujući pastrmku, losos i tunjevinu. Pored masne ribe i obogaćenih namirnica, vitamin D se u manjim količinama nalazi u mesu, jajima, mlečnim proizvodima i pečurkama. Preporučen unos vitamina D je 600 IU za osobe do 70 godina starosti i 800 IU za osobe starije od 70 godina. Globalno gledano, veliki procenat stanovništva nema dovoljno ovog vitamina u organizmu, posebno u zimskim mesecima. Ako neko želi da proveri da li ima odgovarajući nivo vitamina D, neophodno je da uradi biohemijsku analizu krvi. Nedostatak vitamina D, može se ispraviti upotrebom suplemenata, odnosno dodatka ishrani. Pritom je važno pažljivo slediti uputstva lekara. Toksičnost vitamina D može dovesti do pojave viška nivoa kalcijuma u krvi, što može izazvati mučninu, povraćanje i probleme sa bubrezima.

2. Pomaže u jačanju imunog sistema

Naučnici sa Univerziteta u Kopenhagenu utvrdili su da je vitamin D neophodan za aktiviranje T-ćelija imunog sistema koje identifikuju i napadaju strane patogene koji cirkulišu telom. Bez dovoljne količine ovog vitamina, organizam nije toliko efikasan u borbi protiv infekcija.

3. Neophodan je za jake kosti i zube

Vitamin D pomaže telu da usvoji kalcijum iz hrane, što je važno za normalan rast i razvoj kostiju. Bez dovoljno hranljivih sastojaka, kosti mogu postati krhke i meke. U stvari, nedostatak vitamina D povezan je sa osteoporozom kod odraslih i rahitisom kod dece.

4. Nedostatak vitamina D je povezan sa rizikom od različitih bolesti

Nedostatak vitamina D se češće sreće kod osoba obolelih od hroničnih bolesti, kao što su depresija, kardiovaskularne i autoimunske bolesti, nego kod zdravih ljudi. Zanimljivo je da su ove bolesti češće zastupljene na lokacijama koje su udaljenije od ekvatora, gde su ljudi manje izloženi sunčevoj svetlosti koja je telu potrebna da samostalno proizvodi vitamin D. Takođe, neka za zdravlje nepovoljna stanja kao što su gojaznost i starost, takođe su povezana sa nedostatkom ovog vitamina. Štaviše, studije koje su pratile ispitanike duži niz godina su pokazale da osobe sa nedostatkom vitamina D imaju veći rizik da obole od malignih, hroničnih i infektivnih bolesti. Ipak, to ne znači da dodavanje vitamina D u ishranu automatski znači da ćemo biti zaštićeniji od nabrojanih bolesti. Naime, dobro je poznato da to što se neke dve pojave zajedno javljaju ne znači da između njih nužno postoji uzročno-posledična veza. 

5. Da li suplementacija vitaminom D štiti od bolesti?

Vitamin D je uključen u regulaciju brojnih procesa u našem oraganizmu, kao što su zapaljenski procesi, regulacija krvnog pritiska i količine šećera u krvi. Ovi procesi leže u osnovi kardiovaskularnih oboljenja, pa otuda nada da bi suplementacija vitaminom D mogla igrati ulogu u zaštiti od ovih oboljenja. Neke studije su zaista pokazale da se ispitanicima kojima je davan vitamin D donekle normalizovao nivo krvnog pritiska, šećera i masti u krvi. Međutim, nema dovoljno dokaza u prilog tome da suplementacija vitaminom D štiti od komplikacija kardiovaskularnih oboljenja kao kao što su infarkt ili šlog.

Vitamin D, takođe, reguliše ćelijske procese važne za nastanak i progresiju malignih bolesti, uključujući diferencijaciju (sazrevanje i specijalizaciju) ćelija, ćelijsku smrt i aktivnost imunskog sistema. Vodeći se navedenim činjenicama, sprovedene su studije sa ciljem da se ispita da li vitamin D može pomoći zaštiti zdravih ljudi od malignih bolesti, ili pak lečenju onkoloških pacijenata. Uzimajući u obzir rezultate ovih ispitivanja, ne može se tvrditi da suplementacija vitaminom D štiti od pojave malignih bolesti, ali postoje indicije da može produžiti život onkološkim pacijentima.

Dodatne studije su potrebne da bi se utvrdio da li pojačan unos vitamina D, pored osteoporoze i rahitisa, štiti i od drugih bolesti. 

Više pročitajte na:

https://ods.od.nih.gov/factsheets/VitaminD-HealthProfessional/

https://news.ku.dk/all_news/2010/2010.3/d_vitamin/